U modernoj arhitekturi danas koriste se različiti geometrijski oblici, a aluminijum je savršen materijal koji može da ispuni sva ove zahteve i očekivanja.

Alu stolarija svojim izgledom i velikim izborom boja ispunjava sve estetske zahteve, a njena glatka površina i savršena završena obrada čine je veoma lakom za održavanje.

Alu stolarija je lakša od PVC-a i kao takva pogodna je za zastakljivanje većih površina, kao što su fasade od stakla ali i kancelarijski (poslovni) prostor. Aluminijum je metal i kao svi metali dobar je provodnik toplote, pa su njegova izolatorska svojstva znatno lošija nego kod PVC-a.

Međutim, današnja alu stolarija se proizvodi sa termo prekidom (termo mostom) pa su toplotne i zvučne karakteristike znatno poboljšane. Alu stolarija se može prilagoditi otvorima bilo kojih dimenzija, čak i nestandardnim otvorima.

Ranije su se prozori i vrata uglavnom izrađivali od drveta koje vremenom propada i zahteva konstantnu zaštitu farbanjem, izvija se i omogućava prodor toplog ili hladnog vazduha u prostorije. Danas, zahtevi savremenog kupca su okrenuti ka energetskoj efikasnosti celih stambenih objekata koja podrzumeva i da materijal od kog se izradjuje stolarija poseduje iste osobine.

Aluminijumska stolarija se proizvodi u dve opcije, gde su aluminijumski profili podvrgnuti procesu eloksaže ili plastifikacije. Eloksaža predstavlja elektrohemijski process kojim se aluminijumski profili površinski štite od korozije. Tim procesom se površinski sloj aluminijuma prekriva tankim slojem oksida ( oko 1 mikron ). Tako tanak sloj nije dovoljno debeo da bi predstavljao dobru zaštitu aluminijuma. Zbog toga se aluminijumski profili podvrgavaju veštačkoj oksidaciji prilikom koje se debljina zaštitnog sloja povećava na 12 do 30 mikrona.

Proces eloksaže se odvija u elektrolitu koji se sastoji od sumporne kiseline rastvorene u vodi. U ovakvom rastvoru se pusti jednosmerna struja, tako da je aluminijum pozitivna elektroda (anoda), a negativna elektroda (katoda). Zbog prolaza električne struje, sumporna kiselina počinje da se razlaže, vodonik se izdvaja na katodi a negativno naelektrisani kiseonik i sulfatni joni (katjoni) su prevučeni na aluminijumsku anodu.

Tonovi eloksaže se kreću od prirodne boje aluminijuma preko bronzanih nijansi do crne. Bojenje se vrši neorganskim pigmentima na bazi kobalta, mangana ili ređe organskim pigmentima. Dozvoljava se neznatno odstupanje tona eloksaže od odabranog uzorka, uobičajeno je da se toleriše odstupanje za jedan poluton ili manje. Eloksirani aluminijum je veoma otporan na kiseline ali je zato veoma osetljiv na baze. Posebno se mora obratiti pažnja da kreč ili malter ne ostanu na aluminijumskom profilu duze od nekoliko minuta nakon ugradnje, jer postoji mogućnost trajnog oštećenja eloksaže.

Plastifikacija predstavlja elektrostatički proces zaštite aluminijumskih profila.

Proces plastifikacije se odvija u nekoliko faza.

Prva faza predstavlja process odmašćivanja aluminijumskih profila, koje se vrši potapanjem u rastvor natrijum-hidroksida. Nakon toga profile se podvrgavaju procesu nanošenja prajmera (hromov oksid), koji ima funkciju povećanja athezije tj veze aluminijuma i boje. Nakon nanošenja prajmera, sledi proces elektrostatičkog nanošenje boje u vidu praha u robotizovanim komorama sa automatskim pištoljima. U poslednjoj fazi aluminijumski profili na koje je u prethodnoj fazi nanešen prah boje, unose se u peći, gde se zagrevanje vrši na temperaturi od 180 do 200° C. Zagrevanje dovodi do formiranja sloja plastifikata debljine od 60 do 80 mikrona, koji nastaje usled topljenja i polimerizacije molekula praha.